Водич за школе: Ка сигурном и подстицајном школском окружењу

Министарство просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Центром за интерактивну педагогију издало је приручник „Ка сигурном и подстицајном школском окружењу

Приручник истиче значај школе као заједнице која учи, у којој се негују вредности на којима почива сигурно и подстицајно окружење за развој и учење. Да би се изградило безбедно и подстицајно окружење за ученике, њихове родитеље, као и све запослене у школи неопходна је сарадња и ангажовање свих запослених, доследност у поштовању правила и норми понашања, брига и посвећеност сваком детету уз добру сарадњу унутар школе. Важно је да школа систематски планира, прати и ради на унапређивању школске културе у циљу међусобног уважавања, прихватања различитости и конструктивне сарадње између свих актера.  Међу кључним активностима школе, истакнут је значај континуираног спровођења превентивних активности које доприносе пожељним облицима понашања и заштити од насиља и дискриминације.

Водич представља резултат искуства запослених у школама, Министарству просвете, науке и технолошког развоја, УНИЦЕФ-а и цивилног сектора. Такође, Водич представља и интегрисање знања, искуства и ресурса насталих током реализације и евалуације програма „Школа без насиља“.

Како истичу аутори приручника „Ово је Водич ка заједничкој визији свих школа у Србији: развијамо се као заједница у којој се свако добро осећа, учење се одвија у пријатној и подстицајној средини пуној радости и задовољства, поштујемо се и уважавамо, показујемо да можемо лепше и успешније“.

 Приручник је настао у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији II“ који реализују UN Women, UNFPA UNDP у партнерству са Владом Републике Србије, на челу са Координационим телом за родну равноправност. Пројекат се спроводи уз подршку Владе Шведске. Пројекат „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији II“ је усмерен на развој друштвеног и институционалног окружења које ће допринети нултој толеранцији и искорењавању насиља над женама у Србији.

Приручник се налази на следећем линку:  http://www.mpn.gov.rs/grupa-za-prevenciju-nasilja/

КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ

Пандемија као што је корона вирус, јесте појава која може да угрози здравље, безбедност и живот великог броја људи, те представља елементарну непогоду због које је проглашена ванредна ситуација.

Важно је да пратите инструкције и смернице надлежних органа и институција и да прикупите информације путем којих ћете на минимум свести могуће путеве инфекције.

Сазнајте где се могу добити исправне информације о вирусу. Забележите и имајте увек при руци бројеве телефона које локална заједница даје преко средстава информисања.

Одвојте одређено време током дана за информисање о пандемији. Бесмислено је непрекидно слушати информације из сата у сат, из дана у дан. Пола сата два пута дневно је сасвим довољно. Све више од тога неће допринети бољем информисању а повећава стрес.

Дезинформације се лако шире током кризних ситуација. Можете да учините три ствари да спречите ширење дезинфрмација: не верујте гласинама, не преносите их даље и информишите се преко поузданог извора информација; избегавајте праћење информација од непроверених извора.

У времену пандемије нормално је да се човек осећа тужно, под стресом, збуњено, уплашено или љуто. У таквим ситуацијама разговор са људима од поверења може помоћи. Ако се осећате веома лоше, разговарајте са својим пријатељима, члановима породице.

Потребно је да водите рачуна о вашем здрављу и да се уздржавате од пушења, употребе алкохола или наркотика. То није начин да изађете на крај са лошим осећањима.

Покушајте да смањите забринутост и узнемиреност смањивањем времена проведеног у континуираном праћењу медија, поготово садржаја који вас додатно узнемиравају. Усредсредите се на вештине које су вам у прошлости биле од помоћи у животним проблемима. Користите те вештине да бисте контролисали своје емоције током овог периода.

Како да се понашате када морате да останете код куће: задржите здрав животни стил – адекватно се храните, спавајте, будите физички активни, вежбајте и остварујте социјалне контакте са онима које волите, како у кући, тако и посредством средстава комуникације – електронском поштом, телефоном, и др.

Шта можете да урадите у новонасталој ситуацији како бисте:

• Повећали доживљај сигурности

– Информишите се о актуелној ситуацији али не дозволите да то чини већину    вашег времена

– Имајте на уму да је ванредна ситуација проглашена због Ваше безбедности

– Контролом сопственог понашања имате контролу над својим здрављем

– Останите код куће уколико сте у ризичној категорији

– Ограничите своје кретање ако је потребно да напустите стан

– Избегавајте физичке контакте са другим особама

– Перите редовно руке

– Дезинфикујте предмете и површине са којима долазите у додир

• Остали смирени

– Имајте на уму да је нормално да се осећате уплашено и забринуто и да се тако осећа већина људи у овој ситуацији

– Ако приметите да Вас вести узнемиравају, смањите гледање таквих садржаја, посебно пред спавање

– Ако осетите да напетост расте и да Вам је тешко да имате контролу над њом, покушајте да је неутралишете активностима које Вас умирују. Концентришите се на своје дисање, успорите га, користите технике релаксације, вежбајте у оквирима сопствених могућности, слушајте музику, читајте књигу, усмерите пажњу на пријатне мисли и садржаје који Вас иначе умирују

– Прихватите актуелне околности које се одређено време не могу променити тако што ћете пребацити фокус на нешто на шта можете утицати

– Прилагодите дефиницију „лепог дана“ у оквиру актуелних могћности

– Поставите достижне циљеве и усмерите се на њихово остваривање

– Постизању Вашег мира могу допринети и друге активности у кући, као што су свакодневни послови или све оне ствари за које до сада нисте имали времена да урадите (сређивање ормара, полица, намирница)

–  Настојте да у оквирима својих могућности будете корисни за себе, за друге, и за читаву друштвену заједницу. Помажите другима да се осећају боље, тиме ћете се и сами осећати боље. Будите солидарни!

Уколико се осећате преплављени страхом, уколико не можете да спавате, једете или сте изузетно узнемирени, разговарајте са вашим изабраним лекаром или потражите помоћ од других стручних лица – професионалаца.

На сајту наше школе су бројеви телефона и линкови ка Институцијама којима се можете обратити за помоћ.

И најважније:

Немојте губити веру и наду!

Доживите актуелну ситуацију као тренутну неминовност у којој се налази већина људи на свету.

Доживите је као прилику за јачање личних капацитета.

Радујте се малим стварима.

Будите захвални што сте здрави!

                  Педагошко-психолошка служба

МУП РС

0800 100 600 24 часа

Званични сајт MUP RS

Телефон за психосоцијалну помоћ грађанима

0800 309 309 нон-стоп

Телефон Института за ментално здравље за младе и родитеље деце до 18 година

063 7298260 нон-стоп

Телефон Института за ментално здравље за особе старије од 18 година

063 1751150 нон-стоп

Аутономни женски центар

0800 100 007 10 – 15h

zene.savet@azc.org.rs

Драги ученици,

Већ неколико недеља смо у ванредним околностима и у великој мери је измењен наш уобичајени начин функционисања.

Не знамо колико ће трајати ова ситуација па је веома важно да се умиримо, прихватимо да нема јасног временског оквира и да функционишемо овде и сада, најбоље што можемо у овој ситуацији.

Пре свега будите реално оптимистични и позитивни – не заборавите да далеко навећи број заражених пролази инфекцију са благим симптомима!

Важно је да будете добро информисани о COVID-19 посредством званичних извора информисања а то су Министарство здравља и сајт Владе РС посвећен пандемији (https://covid19.rs/), Светска здравствена организација, УНИЦЕФ и да се придржавате упутстава која дају стручњаци.

• Слободно постављајте питања о вирусу и пратите нове информације из поузданих извора и размењујте информације са укућанима.
• Будите свесни да постоје и лажне информације и зато је важно да пратите званичне изворе.
• Одредите време у току дана када ћете пратити нове информације. Не дозволите да током целог дана слушате вести, јер то може бити узнемирујуће.
• Често перите руке, увек сапуном и водом најмање 20 секунди.
• Не додирујте лице прљавим рукама.
• Не делите јело, пиће, прибор за јело и личну хигијену са другима.
• Направите заједно са укућанима распоред активности у току дана, расподелите обавезе и не заборавите и на заједничке активности које вам могу бити забавне (играње друштвених игара, заједничко гледање филмова, слушање музике, виртуелни обиласци туристичких дестинација, музеја….).
• Потрудите се да искомбинујете обавезе са активностима у којима уживате.
• Направите “пандемијску“ плеј листу: само песме које изазивају позитивно осећање.
• Организујте свој животни простор, одржавајте га уредним.
• Водите рачуна о личној хигијени, здраво се храните, трудите се да имате довољно сна, радите физичке вежбе онолико колико вам то прија.
• Имајте на уму да конзумирање супстанци као што су дуван, алкохол и психоактине супстанце може само да продуби проблем.
• Будите активни у извршавању школских обавеза  – поред тога што је важно да учите и развијате се, активно учествовање на часовима вам даје могућност да будете у контакту са другима, наставницима и вршњацима.
• Нормално је да се у оваквој ситуацији осећате тужно, забринуто, збуњено, уплашено или љуто. Имајте на уму да нисте сами, да се већина људи слично осећа. Разговарајте о својим осећањима са особама којима верујете – родитељима или блиским одраслим особама. Разговор ће вам помоћи да се растеретите притиска, да чујете како се други осећа и кроз шта пролази, да размените мисли.
• Друштвене мреже су нам сада од велике помоћи. Оне не могу да замене разговор „лицем у лице“, али пружају могућност да останете у контакту са другима. Користите их паметно и водите рачуна о лепом понашању и уважавању других. Разговарајте путем друштвених мрежа са пријатељима и родбином. Користите и видео позиве кад год то можете. Научите старије чланове породице како да их користе. Све ће то допринети да се боље осећате.
• Имајте на уму да нека понашања и у овој ситуацији нису допуштена! То се пре свега односи на насиље у породици, али и путем друштвених мрежа. Уколико вас неко злоставља, обратите се институцијама које би вам могле помоћи!

Не заборавите:

Кроз каква год искуства и осећања да пролазите, делите судбину милиона становника наше планете и у том смислу нисте сами, већ заједно у искуству читавог човечанства.

Не устручавајте се да потражите стручну помоћ уколико осетите потребу за тим! Тражење помоћи у ситауцији када нам је помоћ потребна је одраз одговорности, а не слабости.

Имајте на уму да је искуство проласка кроз ванредну ситуацију и ситуацију пандемије и шанса за раст и развој јер у оваквим ситуацијама можемо много да научимо о себи и окружењу и да усвојимо стратегије превазилажења проблема које нам и у будућности могу бити значајне.

Поштујте препоруке лекара о чувању од заразе, будите активни на настави, учите и бавите се собом.

Не заборавите на хумор и ширите љубав!

Будите нам здрави и насмејани!

Педагошко – психолошка служба

Поштовани родитељи,

Ситуација у којој се већ неко време налазимо (пандемија, ванредно стање, забрана кретања) утиче на све нас. Велики је број ствари о којима бринемо као и особа чије нам је здравље важно.

У свему томе, важно је да обратимо пажњу на наше адолесценте, будемо им  ослонац и дамо снагу да се изборе са ситуацијом и из свега изађу здрави и ојачани.

Ту смо да вам пружимо подршку. Овом приликом Вам дајемо смернице које Вам могу бити од користи.

• На првом месту је важно да разговарате са својим адолесцентима како бисте им појаснили степен озбиљности, као и колективне и личне одговорности у овој ситуацији. Објасните им да чувајући своје здравље, чувају и здравље људи око њих.

• Делите информације: родитељи мотивишите адеолсценте да са вама поделе сазнања која они имају (на пример са друштвених мрежа) и тиме уважите и њих и њихову подједнако важну улогу у ситуацији кризе (пандемије). Адолесценти, питајте родитеље за њихова сазнања и будите тим у овој ситуацији. Разговор, појачана повезаност и подела одговорности у породици умногоме може смањити ризик од различитих негативних психолошких и понашајних одговора на стрес који се сусрећу у оваквим ситуацијама.

• Адолесценти често испитују нова правила, границе, могућности и имају доживљај да су снажнији од изазова са којима се суочавају, односно да њих овакве ситуације не могу да угрозе. Разговарајте са њима како о личним ризицима, тако и одговорности у заједници у овој новонасталој ситуацији пандемије.

• Адолесценција је период када су вршњачка група и провођење времена са вршњацима јако важни те је смањена могућност дружења за адолесценте извор стреса. Имајте разумевања за то и помозите им да осмисле време које проводе код куће.

• Направите заједно са децом план структуре дана који обухвата довољно сна, уравнотежену исхрану, физичку активност, комуникацију између чланова породице као и са блиским пријатељима путем телефона и друштевних мрежа (како би смо смањили могућност ширења инфекције).

Користите познате стратегије, понашања која су Вам до сада била од користи да умањите стрес.

Потрудите се да расподела обавеза и одговорности у кући буде равноправна, како би се развила сарадња међу свим укућанима.

• Не заборавите да су и Ваши адолесценти још увек деца и да им је потребна подршка, иако то не показују.
• Не инсистирајте на разговору ако они у том тренутку разговор не желе, али им оставите „отворена врата“ да Вам се обрате када пожеле да са Вама нешто поделе.
• Не излажите их непотребним и застрашујућим информацијама. Будите искрени, поделите са њима како се и осећате. Немојте им давати нереалне одговоре и говорити да ће „све бити у реду“ уколико нисте у то сигурни.
• Не препуштајте их самима себи. Важно је да их „држите на оку“.
• Покажите разумевање за њихове бриге око школе и будућности – оцене, завршни испити, упис на факултет…Њима су то велике бриге иако Вама можда у овој ситацији делују као мање важне
• Тражите њихову помоћ у конкретним активностима (помоћ у обављању кућних послова, брига о млађој браћи и сестрама, помоћ старијим члановима породице).
• Веома је важно да имате на уму да од тога како се ви као родитељи понашате и реагујете у овој ситуацији зависи и како ће ваше дете / деца реаговати. Уколико приступате ситуацији смирено деца ће се осећати сигурније. Зато је важно да водите рачуна о себи – спавајте, здраво се храните, избегавајте конзумирање алкохолних пића…

Како ћете препознати да Ваше дете појачано реагује на ситuацију и новонастале околности?

Чињеница је да не реагују сви адолесценти на исти начин на стрес.  Неке уобичајене промене на које треба обратити пажњу су:

• Прекомерна брига или туга
• Нездраве навике у исхрани или спавању
• Раздражљивост и неприкладна понашања (непримерена ситацији)
• Избегавање обавеза у вези са школом
• Потешкоће са пажњом и концентрацијом
• Избегавање активности у којим је уживао/ла у прошлости
• Необјашњиве главобоље или болови у телу
• Употреба алкохола, дувана или дроге

Уколико Вам се чини да Ваше дете трпи, обратите се за помоћ стручњацима!

И на крају

Не заборавите:

Дајте детету до знања да га волите, и речима и делима

Будите нежни у обраћању и опхођењу са дететом

Покажите заинтересованост за дететово сагледавање ствари

Заједно размишљајте о решењима њихових проблема

Педагошко – психолошка служба

Корисни материјали за повећану безбедност породице на интернету

Министарство просвете, науке  и технолошког развоја у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и Ужичким центром за права детета припремило је материјале под називом  Корисни материјали за повећану безбедност породице на интернету који се налазе на линку http://www.mpn.gov.rs/grupa-za-prevenciju-nasilja/.

Родитељима, наставницима, ученицима и деци су сада доступни садржаји: Водич – Деца у дигиталном добу; Брошура за родитеље – Безбедан интернет за целу породицу; Лифлет за децу-распоред часова за сајт; Речник појмова за дигитално доба; Цртани филм – Заштита личних података и приватности на интернету; Цртани филм – Лепо понашање на интернету; Цртани филм – Заштита деце од нежељеног садржаја и интернет предатора; Цртани филм – Сарадња родитеље и деце у коришћењу интернета. Очекујемо да ћемо и на овај начин повећати безбедност деце, ученика и родитеља.