Добитник Светосавске повеље за 2022. годину је Наташа Рајић, професор српског језика и књижевности у Техничкој школи у Смедереву

Рођена 1964. године у Смедереву у породици просветних радника. Дипломирала је на Филолошком факултету 1987. године и у Техничкој школи се запослила те исте године. Била је разредни старешина генерацијама ученика различитих смерова, од којих су многи данас веома успешни стручњаци, како у области техничких занимања тако и у области друштвених наука.

Наташин рад са ученицим су највише обележили успеси у сфери драмске и рецитаторске секције. Њени ученици су освајали прва места на многобројним републичким и регионалним такмичењима, а била је и ментор ученицима који су уписали Факултет драмских уметности.

Основала је Омладинско позориште Техничке школе, које под тим именом постоји од 2010. године, када је прерасло оквире школе и града и као такво представљало исте широм Србије и иностранства.

Ако за некога можемо рећи да је посвећен, одговоран, веома пожртвован и потпуно предан свом послу, с пуно ентузијазма и љубави, а са још више жара и жеље препуштен даскама које живот значе, то је Наташа Рајић. Саосећајна и стрпљива. Оно што њу, као предавача и човека посебно издваја је њен додатни рад са Омладинским позориштем Техничке школе. Незаустављиву тежњу за оним „неизрецивим“, оним што класичан час не може да изрази и прикаже, Наташа Рајић изражава и представља на позорници са својим глумцима! То што деца са радошћу издрже вишесатне пробе, говори о томе какав је Наташа човек и професор. Она је емотивна, увек ту да саслуша и подржи ученике. Она сате и сате свог слободног врeмена посвећује раду са децом. Потребно је много снаге и енергије да се група ђака преобликује, преиначи, претвори у „нове људе“ – чиновнике, трговце, министре, адвокате, витезове, војнике, хајдуке…! Наташа има посебну снагу и умеће да упркос свим недаћама, препрекама и мукама превазилази све и доказује да са великом љубављу и вољом уздиже своју професију, а своје ученике спрема за будући живот, тако што их учи да буду бољи, вреднији, племенитији. Она својим осмехом, милошћу и духом осветљава школу. Особа је која оставља траг, а њена величина није само у раду и преношењу знања из градива и живота, већ пре свега у њеној снази и лепоти душе. Њене колеге кажу да је истинска срећа имати у свом окружењу пријатеља, колегиницу, професорку, особу тако ретких врлина као што је Наташа Рајић.